Историја филозофије саморазвоја
Античко доба: Стоицизам и Епикурејизам
Стари Грци су поставили темеље личног развоја кроз концепт "Eudaimonia" или истинског благостања. Стоици су наглашавали самоконтролу и рационалност као пут ка унутрашњем миру, док су Епикурејци тражили задовољство кроз једноставност и одсуство страха.
Ренесанса: Хуманизам и знање
Током Ренесансе, фокус се померио на индивидуални потенцијал и свестраност. Идеал "L'uomo universale" (универзални човек) подстицао је развој уметности, науке и физичке спремности као нераздвојних целина.
Модерно доба: Психологија и наука
Данас се саморазвој посматра кроз призму емпиријских истраживања, неуронауке и бихевиоралне психологије. Иако су се методе промениле, основно питање остаје исто: како човек може остварити своје пуне капацитете у датом окружењу.
"Упознај самог себе"
— Натпис у Делфима, темељ западне филозофске мисли.